„Željko, jel' to moje oči dobro vide?“

„Vide, vide- isti Lik! Kao da su jednojajčani blizanci“

Worker se okrene da vidi de je taksi kaj ga je dopelal, ali ga ni bilo. „Worker is my name. Radnik se zovem. Worker Worse.“

„Zašto Lošiji?“ upita ga Frajno.

„To mi je PREZIME! A ko je to Lik?“

„Uf, što smo osjetljivi! Samo se šalim.“ pomirlivo veli Frenki. „Lik je tvoj doppelganger. Vrijeme je za spavanac, g. Worse.“

„Ali spal sem v avionu…!“

„Nema veze. Treba to!“

„Ali zakaj?!“

„Ne da mi se objašnjavati, ali ključno je… upravo krucijalno… prespavati jednu rundu da se aklimatizirate na naše podneblje.“ reče Želko.

„Zbog jet laga?“

Franc pomisli da bi objašnavajne predugo trajalo i upadne: „Da, zbog jet laga!“

Želko otpela Radnika pred ulaz spalne.

„Da Vas ušuškam?“

„Bum se sam ušuškal.“ prihvati šalu Worker. „Ko je to moj duplić?“

 V taj cajt na vrata upadne Lik.

„Jezuš!“ vikneju simultano Lik i Worker.

„Beži, utvara!“ veli Lik.

„Ov me špiglera!“ veli Radnik.

„Ja sem Lik Likota.“ i da mu ruku na pozdrav.

„Ja sem Worker Worse.“ veli prihvaćajući ruku.

„Odi spat, lošija kopija.“
„Evo idem. Ti si kopija!“