Želko i Radnik dojdu do vrati sobe deset.

Nutra je Blaženka sedela na svem krevetu. Želko ju pita koji je krevet sloboden.

„Desni do prozora. Ali… to nije moguće!! Lik, kak si se tako brzo preobuk'o?“

 Obodva se nasmejeju od srca.

„Ja nis Lik. Ja sem Worker.“

„Uzeli ste me u zarendu?! Baš ste face!“

„JA SAM WORKER!“ zagrmi Radnik. „Lik je moj dvojnik.“

„Da, a ja sam kraljica Elizabeta!“

Želko: „Lik je pred ulaznim vratima odjela. Pusti čovjeka da prespava. Ajmo van.“

Blaženka istrči van da se uvieri da ju da ju ovi dva ne farbaju. I: „Prevarila sam te s bratom blizancem.“ veli Liku.

„Ja nimam brata. Ja sem jedinec svoje roditelov. Onaj tip je samo malo sličen mene.“

„Ali isti je ti! Jedino hoda drugačije. Nekako žustro. Dok ti… ti si sav nekako usporen.“

Radnik zalegne. Želac mu poželi laku noć i krene van. Najde se vani ze ovemi dvemi i kreneju prema porte.

„Žedna sam.“

„Ima flaša u portirovoj sobici.“

„Ali voda je narančasta.“

Frenki: „Pitali smo Monitor…“

„I?“

„Kaže da je voda pitka.“

Želko doda: „Naračasta boja vode je samo privid. Voda je zapravo bistra i prozirna.“

„Kakva bi i trebala biti.“ osieti poriv da ga nadopuni Franc.