Broj Dva se od onda potucal po bertijami Principa..

.... i trošil metanol na desetke litrov (Principi treba puno više i jače nek nam da ih pukne pijača.) Dok… ni 27 liet posle v neke lieve bertije upoznal Broja Jen. Broj Jen je v to doba bil cienjeni istraživač i kolonizator jene druge planete. Ali sejeno je bil pijanec kak i Broj Dva. Evo malega diela njiovega spominka:

„Čuj, stari, oćeš da te upoznam ze Senjatorom?“

„Nemam vvemena za tvoje gvuposti.“ (Broj Jen je frflal kad bi se napil.)

„Išćem samo tri sekunde tvega vremena za putovajne do Zemle.“

„Dobvo, uvvevil si me. Idmo.“

 Jediničin brod v modu za nevidlivost dohuji do Zemle.

„Legni na ovaj ležaj.“

„Imaš pvaf. Tak sem cieplen da bi si tvebal leći.“ Broj Dva je prie tega ležaj povezal dalinski ze Senjatorom pri njem doma.

Za pet minot se Nummer Eins strese i zbudi.

„Stari moooj! Koji je ovo šus! … Ha?! Ne tepam. Nikad životu se nis ovak naglo reztreznel. Nagajnale su me zemalske živine zvane vuki.“

„Ma da…?“

„Šteli su me zaklati.“

„To je samo senja. Vuki nisu ludožeri. Pa tak ni principožeri.“

„Zbudil sem se kad me je jen vuk griznul za grklan.“

„Isklučil sem lucidno senjajne.“

„Fala ti, Senjator. Bil si korak ispred mene.“

„Cieli Princip mora uživati u blagodati ovega sejajna…“

„Senjajna, prosim te liepo. Bez brige. Ja sem sto i jen posto siguren da buš ti uvieril Veliko vieće.“

***

 Na brzinu su se vrnuli na Princip. Na brzinu je Numero Un uvieril Veliko vieće u dobrobit paraziterajna na ludskemi senjami. I već je prva tura principske rase bila na specijalnemi ležaji povezanemi ze Senjatorom.

„Kritički osvrti na senjajne su skoro si odreda odlični.“

 Ali… da se vrnemo v sadašni trenutek. Dvojka je v zatvoru. Senjator dela da se se praši. Jedinica mu komandera.

„Tko si ti?“ pita ga Ana.

„Ja sem Broj Dva.“

„Kako si naboran i ružan! I imaš čudno ime.“

„Da, to je točno. Ali imam liepu dušu.“

„Aa, gola sam! Okreni se da me ne vidiš!!“

„Dobro. Okrećem se. Ali znaš da imaš v ruke čarobni šćapek?“

„Ne, nemam.“

„Ali imaš. Pogledaj bolje.“

„Vidi, stvarno!“

„Želim da mi obleka više nije prozirna.“

 Žela je se ostvari.

„Možeš se okrenuti prema meni. Ali ti si i dalje ružan ko pas.“

„Želim da sem ti zgoden.“

Žela se i njemu ostvari.

„Možeš me poljubiti. Jooj, kako si zgodan!“

Ona se tada zbudi. Siećala se ciele senje.

„Koji čudan san!“

***

On ju je čekal v sliedeće senje. I dalje je je bil liepi. Ona se sleče.

„Daj me potroši, lepi!“

„Kaj ti to znači?“

„To znači da se želim seksati.“

„Ali nesmemo…!“

„Kako ne bi smjeli. Pa neću ostati trudna. Ovo je samo san.“

„To ti samo misliš.“ pomisli Dva. „Dobro, nek ti bude.“

 Onda se Mr. Two vrnul na Princip. Došel je pred Veliko vieće Principa. Izložil je kaj je videl. Samo je zatajil da se je paril z Anum Stroyni. Rekli su mu: „Broj Dva, ti si totalni gubitek vremena! Otkad smo se mi bavili z takvemi glupostjami kakve su te takozvane sneje…“

„Senje, prosim liepo.“

„Sneje, senje- jedna te ista glupost!! Ludi nisu vriedni da ih osvojimo. Oduzimamo ti brod i se privilegije svemirskega istraživača. Potrošil si naše dragocieno vrieme vzalud.“

BROJ DVA V IZVIDNICE

Lieto je 1987. Broj Dva je v malem svemirskem brodeku koji lebdi v Zemline orbite. Brod ima uklučenu nevidlivost. Dvojka govori v dnevnik.

„Stanovniki ove planete su nam potpuno inferiorni. Tehnologija im je zaostala. Ali imaju jednu zanimlivu značajku: senjaju. Dok spiju, v glave glediju šare slikice kak da glediju film. I rietko su sviesni da senjaju dok se ne zbudiju. Većinu senji zabiju dok se budiju. Ja sem fascineran ž njiovemi senjami. Zmislil sem stroj z kojem bi mogli promatrati njiove senje. Nazval sem ga Senjator. Objekt promatrajna: Ana Stroyni. Ima 25 liet. Ni nekaj naročito liepa. Sa je glatka po licu. (Fuj!) Ni baš ni inteligentna. Uprav spi. I senja. Senja da ima plavo pokrivalo na glave na kojem je črlena zviezdica. Oko vrata ima črlenu krpu koju zoveju marama. Okružena je z diecum jednak oblečenum. Srami se kaj je najstarija med njemi, a tek sad dobiva kapu i maramu. Oni se nalaziju na takozvanem igralištu. To je miesto za sporte. Sporti su fizičke aktivnosti z kojemi Zemlani često gubiju vrieme. U njemi se čak i natečeju. Počinje padati kiša. Oni se ne mičeju z kiše nek samo stojiju. Ana je odjemput sama na tem igralištu. Ukočena je i nemre se vugnuti z kiše. Kiša ispira farbe ž njezine obleke. Obleka je postajiva skroz prozirna. Boji se da ju bi neko mogel videti golu. Ali odajiva kaj nikega ni blizu. Njezino tielo je neverojatno privlačno. Ima velike i liepo oblikovane mliečne žliezde. “

 Broj Dva odluči zajti je v senju. Zna da to more jer mu je to već puno put uspelo z drugemi Zemlani.

„Prie nek bi poginul...

...Uf, koja neugodna smrt! Znaš da moraš mrieti, a prie tega se zeznojiš z krvavem znojom.“

„Senjator, zakaj nisi isklučil lucidno senjanje?“

„Jesam. Ali, iz nekega razloga, Marijana Stroyni ga je opet uklučila.“

„Pa kaj je ona imuna na tvoje sigurnosne miere?!“

„Istraživam, Mr. Two, istraživam. Znam! Ona je po svem ocu Princip.“

„Ali ni nam ni po čemu slična.“

„Po hardveru ni, po softveru je.“

„Jel njezin otec još živ?“

„Je. Gospon Dva.“

„Kaj je…? Ne razmim!“

„Gospon Dva, vi ste je otec. Pred 27 liet ste zašli v kvar i evo rezultata!“

„Dva!! Kak si se samo usudil pariti z nižem bićem?! Koji si ti idiot. Kaj smo te zato poslali v izvidnicu na Zemlu?!“

„Ali, bila je tak slatka. Da si samo videl Marijaninu mamu- ne bi je ni ti odolel.“

„Oslobojen si svojih dužnosti. Senjator, spravi ga v zatvor.“

„Već 98 liet niko ni bil v zatvoru. Ne znam jel još funkcionera. Dajte mi minotu da ga ispitam.“

„Permission granted.“ *1.)

„Zatvor je v potpunem redu.“

„Postupi po zapoviedi, Senjator.“

„Yes, sir!“

Senjator zaklene Dvojku v zatvor.

„Ostali smo budni samo ti i ja, Senjator. Samo ti si samo stroj. Ti niti spiš, niti senjaš. Blago si ga tebe- nikad se ne umaraš. Ne kak mi smrtniki. Mi živimo samo oko petsto liet. Ili ovi biedniki Zemlani, kaj de koji doživi samo oko sto liet.“

„Gospon Jen, opali ste v samosažalejne.“

Flis! Senjator pukne šamar Broju Jen.

„Baš ti fala, Senjator. To mi je trebalo.“

____________________
*1.) Dopušćam.

„Nigdar nis ovak dugo i ovak živo senjal.“

pomisli Lik. „Oću leteti.“

Počne se zdigati v zrak. Zdigne se do oblakov.

„Super! Koji pogled!!“

Odjemput počne padati. Brzo. Kak da je zbila v zraku. Osietil je v padu jako strujanje zraka. Obleka na njem je brzo lepetala. Brujalo mu je v uvi.

„Senjator, iskluči lucidno senjajne.“ naredi svem stroju Jen.

„Aaa, bum se ubil!“

Prizemli se. Zdigne se.

„Kak sem se samo stvoril v zraku?!“

Vidi da je prašen i proba stepsti prašinu iz sebe. Ali ni mogel ma kolko se trudil. Pred njem se odjemput stvori Marijana. Nepozvano. Iz čistega miera.

„Jesi dobro?“ pita ga.

„Jesam. Bar mislim da jesam.“

Ona otrese prašinu ž njega.

„Vidjela sam te kako padaš.“

„Ma da?!“

„Da, jesam. Ali znaš- ovo je samo san. Zato si ostao živ. Dapače, neozlijeđen.“

„Ne, ovo ni senja! Nemre ovo biti senja. Preveć je stvarno! Ili… čekaj malo! Pa nima šanse da bi to preživel…“

Na to se Jedinica i Dvojka počneju keleti kaj ludi zdigajuć se ze svoje senjatorske ležajov v svojem svemirskem brodu.

„Pa to ti i govorim!!“ i kvrcne Stroynica Likotu po čelu.

„Lupi me zapraf! To sem trebal i sam skužiti!!“

„Samo ne znam jel ja ovo sanjam ili ti.“

„Spominam se sam ze sobum v svojem snu. Samo ne znam koji diel moje osobnosti predstavla Marijana.“

„Zanimliva pretpostavka!“ Odvali se od smeja Mr. Two. „Kak je ovo dobro!! Dobro da nas ne čujeju.“

„Točno, gospon Dva. Oni vas nemreju čuti.“

„Kak je ono padajne čez atmosferu bilo stvarno, jel tak Jedinica?“

„Brr! A zamisli da padaš tak zapraf, i još bez padobrana. Premrl bi od strava!“