„Prie nek bi poginul...

...Uf, koja neugodna smrt! Znaš da moraš mrieti, a prie tega se zeznojiš z krvavem znojom.“

„Senjator, zakaj nisi isklučil lucidno senjanje?“

„Jesam. Ali, iz nekega razloga, Marijana Stroyni ga je opet uklučila.“

„Pa kaj je ona imuna na tvoje sigurnosne miere?!“

„Istraživam, Mr. Two, istraživam. Znam! Ona je po svem ocu Princip.“

„Ali ni nam ni po čemu slična.“

„Po hardveru ni, po softveru je.“

„Jel njezin otec još živ?“

„Je. Gospon Dva.“

„Kaj je…? Ne razmim!“

„Gospon Dva, vi ste je otec. Pred 27 liet ste zašli v kvar i evo rezultata!“

„Dva!! Kak si se samo usudil pariti z nižem bićem?! Koji si ti idiot. Kaj smo te zato poslali v izvidnicu na Zemlu?!“

„Ali, bila je tak slatka. Da si samo videl Marijaninu mamu- ne bi je ni ti odolel.“

„Oslobojen si svojih dužnosti. Senjator, spravi ga v zatvor.“

„Već 98 liet niko ni bil v zatvoru. Ne znam jel još funkcionera. Dajte mi minotu da ga ispitam.“

„Permission granted.“ *1.)

„Zatvor je v potpunem redu.“

„Postupi po zapoviedi, Senjator.“

„Yes, sir!“

Senjator zaklene Dvojku v zatvor.

„Ostali smo budni samo ti i ja, Senjator. Samo ti si samo stroj. Ti niti spiš, niti senjaš. Blago si ga tebe- nikad se ne umaraš. Ne kak mi smrtniki. Mi živimo samo oko petsto liet. Ili ovi biedniki Zemlani, kaj de koji doživi samo oko sto liet.“

„Gospon Jen, opali ste v samosažalejne.“

Flis! Senjator pukne šamar Broju Jen.

„Baš ti fala, Senjator. To mi je trebalo.“

____________________
*1.) Dopušćam.