"Portal je otvoren" nadoda drugi čoviek, Željko. "Najvjerojatnije u elektrani. Tako barem Monitor pokazuje."
"Željko, Željko! Mislim da je Lik pouzdan." veli drugi lik, Franjo, za kojega se pokaže da je v pidžame kad ga je osvetlilo svetlo koje ju ovi dva upalili pre neg su zišli pred portu, pred Lika.
"I ja to mislim. Pouzdan je jer je civil. Ovi u šarenim odorama sve zataškavaju i siju neznanje. No... lijepo piše u Bibliji: "Kako sijete- tako ćete i žnjeti." Na kraju će ovo jelo koje su poslužili sami morati pojesti. Srećom pa Šareni ne znaju da se na ovom mjestu krije ovoliko znanje!"
"Željko, pokaži mu monitor."
Lika zanima kolko ih je.
"Troje. Dežuramo na porti, na monitoru. Spavamo na Petici. Blaženka spava."
"Ovde sem bil samo jemput. Kad mi je deda ovde bil, kad mu je alkohol zanavek zel pamet. Petica je odjel? Znate  zakaj..."
Franjo mu upadne v rieč: "Petica je najbolji odjel u cijeloj bolnici!"
"Sad to nema nekog velikog značaja" javi se Željko. "No bolnica nam je postala drugi dom. I baza."
"O čem vi brijete, kompići?! Baza? Monitor? Šari?"
"Šareni su Vojska! Ovo misteriozno nestajanje ljudi rezultat njihovog eksperimenta."
"Kakvo mrtvo misteriozno nestajanje?? Pa ljudi su evakuirani! Čital sam v čerašnjemi Gradskemi novinami..."
"NISU! Nego su nestali! Dođite malo sa mnom." 
Željko uvede Lika u portu. Lik zastane i zapita se: "Kaj mi je ovo trebalo, Autor!? Ovi mi baš ne zvučiju čisto!"  Željko pokaže Liku famozni Monitor. "To je kompjuter koji sastoji samo od ekrana osjetljivog na dodir i unutrašnje konfiguracije."
"Ov fakat ni čist!" sine Liku. "Pa to je ekran na kakvem smo glumili velike kompjutoraše v osnovne škole! Kak se ono zval kompjuter? Orao!! Ali de je Orao? Tu je samo monitor..!"
"To nije monitor Orla. To je Monitor."
"Dobro, i..?"
"Upišite: 'Tko sam ja?'"
"E, munjovoz... kak da to upišem kad nima tipkovnice!?"
"Munjovoz ti tata!" javi se Franjo izvana.
"Tako je, Franjo..! Evo ovdje..." pokaže na ikonicu u gornjem desnom kutu zaslona i klikne je. Na ekranu se pokaže tipkovnica.
"Here goes nothing." Lik utipka tekst koji mu je Željko rekao da upiše?
Na ekranu osvane tekst: "Vi ste Lik."
"Ha, ha- pametnakovići, kak ste to izveli..? Ni David Copperfield vas se ne bi posramil!" Upiše: "Ko sem ja."
Monitor odgovarja: "Lik, ti si obična neznalica i nepismena budala! Običava se v rvatskem jeziku na kraju upitne rečenice deti upitnik."
"Autor, kam si me to del med ove kretene, kaj bi uvriedili inteligenciju i prosečno inteligentnega čoveka, a kam pak ne bi mene, koji sem malo pametniji od proseka!"
"Lik, čekaj da prespim..!" odgovarja Autor. 
"Imaš prav, Autor. I ja bi si malo prespal!" 
"Dajte me otpelajte do Šestice- spi mi se!"
"Željac, on bi na Šesticu! Ha, ha, ha!"  "Mislim da bi mu trebao tretman na Šestici!" I njih dvojica se slatko nasmijaše.
"Franjo, nisi ti ni tako lud kako se činiš na prvi pogled!"
"Ha, ha! Kaj je tak smiešno..!" Ovi dva na to poludiju i itiju se v histrični smej.
"Dobro- NI ME BRIGA! Vodite me v spalnu!"
"Kaj ti je to spalna, a Lik?" naruga mu se Franjo.
"Spavaona!!" ponori Lik na to.
"Frenki, pusti ga. Daj mu da malo predahne. Dosta smo ga driblali. Vodi ga na spavajne." 
"Da, šefe!"
"Nisam ja ništa bolji od tebe; nisam ti ja šef!"
"Da, šefe... hoću reći, Željko!" veli i otpela Lika spat.