SAN

Lik je zaspal skorom pa kak je legel na meki krevet v sobe broj deset na Petem odjelu. Zaspal je kak bebica, ni mu ni malo smetalo Blaženkino hrkanje. Da hrkanje- rondanje! Senjal je kak nekakve ovce roboti preskačeju ogradu tora. Pita on... kega neg Mr. Beana (!): "Kolko si ih nabrojil?" Mr. Bean na to pobroji ovce u drugem oboru vuz rub, po dužine i po širine obora. Bean se iti na kolena i počne se moliti:"Daj mi Bog kalkulator!" Oblak se otpre, iž njega opadne baterijsko računalo meter na meter. On otipka z desnum nogum: "Dvasjt osam put trist četri je... Devetsto pedest dva! Vrieme za spanje, Mr. Character!" I bojnk Lika z čekićom po glave. Lik je samo još čul zvuk gonga iz boksačkega ringa! Strese se na to da je skoro opal z kreveta. I kaj je nabolje: bolela ga je glava točno na one točke na temenu po koje ga je Mr. Bean lupil i to fest.
"Neš ti sna. To je bil san živli neg katatimne slike onih frikov kaj treneraju autogeni trening na napredne razine. Ova glava fakat boli!!"
Lik je počel trenerati AT trećem razredu srednje škole, a prestal v četrtem, kad je zaklučil da mu to:"...Treba kak i šupli zub!" jer mu niš ne pomaže. Na to se Blaženka zdigne z postele, krene prema ulaznemi vrati do sobe i (ni pet, ni šest) zabuba se u vrata i opadne na rit!
"Blaženka, jesi dobro?" skoči Lik i da je ruku da se zdigne. "Kaj te dok si bila mala nisu navčili da vrata prvo treba otpreti da bi zišla van?"